Muzej ,,Staro selo” Sirogojno

,,Staro selo” je muzej na otvorenom koji prikazuje kako se nekada živelo na Zlatiboru tokom 19. i 20. veka. Sama izgradnja muzeja počela je 1980. godine. Ideja za formiranje muzeja javila se kao posledica sve većeg interesovanja za seosko graditeljstvo i način života koji su uočeni na svetskim izložbama u Parizu i Beču.

Muzej se prostire na površini od 5 ha oko crkve Svetih apostola Petra i Pavla koja je podignuta još 1764. godine. Spomenski kompleks oko crkve i muzeja stavljen je 1983. godine pod zaštitu zakona kao kulturno dobro – spomenik kulture od izuzetnog značaja. Muzej je dobio posebno priznanje žirija Evropske unije u oblasti kulturnog nasleđa 2012. godine za projekat ,, Kuće Zlatibora od XIX veka do danas”.

Stalnu muzejsku postavku čine 2 zlatiborske okućnice sa stambenim i privrednim zgradama kakve su u drugoj polovini 19. veka i početkom 20. veka imale seoske porodice. Dinarska brvanara se gradi na nagnutom zemljištu. Osnova je pravougaonog oblika, a zidovi su od horizontalno naslaganih brvnara na uglovima vezanih u ćert, a temelji se oslanjaju na kameni podzid. Krov je visok i prekriven šindrom.

Muzej se sastoji od 2 celine. Prvu celinu čine kuće koje su sačuvale prvobitan izgled i namenu, a drugu celinu čine kuće koje su sačuvale prvobitan izgled, ali su promenile namenu, odnosno adaptirane su i prilagođene savremenijem načinu života i turističkim potrebama.

U delu muzeja gde se nalaze kuće koje su sačuvale provbitan izgled i namenu muzej je podeljen u 2 domaćinstva.

I DOMAĆINSTVO

U prvom domaćinstvu nalaze se:

  • Glavna kuća – podeljena u 2 prostorije, u ,,kuću” i sobu. Centralno mesto bilo je ognjište. Na ognjištu je gorela vatra i nikad se nije gasila. Ognjište je služilo i za pripremanje hrane, a oko njega se porodica svakodnevno okupljala. Soba je služila za spavanje, a ispod sobe je podrum koji se koristio kao ostava. Porodice su brojale i po 24 članova, tako da su neki spavali u krevetu, neki na slamaricama, a neki na podu oko ognjišta.
  • Vajat sa tremom – vajat je služio za mladence i u njemu se nije ložila vatra. Čitav prostor zauzimao je ležaj, a ukoliko je zgrada bia veća pored ležaja se nalazila lenka (motka na koju se vešala odeća), kovčezi ili natre za tkanje
  • Vajat sa krstovima – smatralo se da krstovi mogu zaštititi  kuću i decu od bolesti
  • Mlekar – služio je za izradu mleka, sira i drugih mlečnih proizvoda
  • Pekara – služila je za izradu hleba. Hleb je najvažnija namirnica u ishrani naroda ovog podneblja. Najbolji hleb mesio se od pšenice, a najlošiji od ječma
  • Ambar – služio je za čuvanje žitarica
  • Salaš – služio je za čuvanje kukuruza
  • Kokošar

 

II DOMAĆINSTVO

U frugom domaćinstvu nalaze se:

  • Glavna kuća – slična je kao glavna kuća u prvom domaćinstvu. Stariji zapisi govore da se za druga vrata kuće vežu običaji i tabui. Tako je se glavna kuća čistila  od velikih (istočnih) prema malim (zapadnim) vratima. Badnjak i slavki kolač unose se na istočna vrata, tu se uvodi mlada i ulaze gosti. Na mala (zapadna) vrata se iznosi mrtvac, smeće, žeravica.
  • Vajat osobina – u vajatima se držala i devojačka oprema koja se za maldu godinama pripremala
  • Prodavnica duvana – služila je za pravljenje duvana
  • Mlekar
  • Ambar
  • Koš sa tremom – služio je za držanje džibre u kacama i za pečenje rakije
  • Uljanik – košnica. Pravile su se od paute (bele loze) i oblepljivale blatom. Tokom cele godine stoje ispod stehe i na sunčanom mestu
  • Trap – trap je prekriven slamom i poluukopan u zemlju. Tu se moglo čuvati povrće poput krompira, repe, šargarepe i kupusa. Uvek se pravio bliže kući kako bi se jednostavnije uzimalo povrće iz njega. Pravio se na mestima koja nisu ugrožena podzemnim vodama. Pored toga što je potrebno da zemljište bude suvo, trebalo bi i da bude nagnuto kako bi voda lakše oticala.

Privredni deo se gradio odvojeno od osnovnog dvorišta. Čine ga kačara – služila je za pečenje rakije, mišana – služila je za sušenje voća, staja, jagnjičar, svinjac sa oborom.

Čobanski stan je poseban deo domaćinstva. Gradi se u planini gde u toku leta borave čobani sa stokom. Sastoji se od dve kolibe i kućera, pokretne kućice, kreveta na saonicama za čobanina. U blizini je i kulača (primitivan stočarski stan) i tor za stoku.

U to vreme poznate su bile zanatalije, kao što su kačarski zanata (pravili su proizvode od drveta), grnčarski zanat, kovački zanat, korparski zanat i slično. u muzeju se može videti i mala učionica.

Desetine zgrada, odnosno kuća koje su sačuvale prvobitan izgled, ali su promenile namenu su Dvorana, Letnja pozornica, Prodavnica starih zanata i biljnih proizvoda, Krčma i Konaci za smeštaj.

 

IZLETI SA ZLATIBORA
IZLET SIROGOJNO

Kompletna ponuda izleta sa Zlatibora:

 

Izlet Mokra Gora                                                                 Izlet Uvac
Izlet Sirogojno – Stopica pecina                                      Izlet Visegrad

Leave a Reply

Your email address will not be published.