Zlatibor zimovanje

Zlatibor i okolina

Za Zlatibor i njegovu okolinu, treba biti spreman. Mnogo čistog vazduha, predela koja nas podsećaju na istoriju i kulturu našeg naroda, kao i snovi jednog idealiste pretočeni u Drvengrad i Kamenigrad su ono što treba jednu porodicu da natera na aktivan odmor, pun lepih utisaka, neverovatnih fotografija, spokoja tišine i užitaka za sva čula.

Nije ni čudo, što je Zlatibor najpopularnija porodična destinacija.  Ova planina je smeštena na idealnom mestu koje “spaja “Republiku Srpsku, Zapadnu Srbiju I Crnu Goru.

Od brojnih vila I hotela koji su na raspolaganju domaćim I stranim turistima, mi Vam srdačno preporučujemo Monix Club Zlatibor, idealno mesto za porodični odmor. Udaljeno od centralnog dela Zlatibora 800-900m. Dovoljno daleko od saobraćajne gužve i buke, a opet blizu svim sadržajima centra-prodavnice, restorani, kafići…. Ukoliko napravite petnaestominutnu šetnju, stižete do ski staze za početnike Obudojevica i do Zlatiborske pijace, na kojoj možete kupiti sve tradicionalne proizvode. Monix club Zlatibor, pored izuzteni čistih soba i ukusnog doručka, ima i dvorište sa popločanim stazama, pravo uživanje za Vaše mališane.

Jugozapadna Srbija

Bilo da putujete iz pravca Beograda ili nekog drugog dela Srbije, dolazak na Zlatibor je, sam po sebi prava avantura. Naša zemlja, na svakom koraku, ima svoje znamenitosti, a Zapadna Srbija posebno. Usput možete uživati u prelepoj okolini, zastati pored nekog od brojnih manastira I popričati sa ljubaznim meštanima, koji če Vam često ponuditi svoje domaće proizvode.

Zlatibor je mesto gde nikada nije dosadno. Leti, zimi, uvek ćete naći mnogo zanimljivih kutaka ove planinske lepotice, a Monix agencija će Vas povesti do njenih najlepših delova: Sirogojno, Zlatarska jezera, Stopića pećina, Vodopad na Gostilji, Mokru Goru, Andrićgrad i nezaobilazna Šarganska osmica.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         

    Nezaobilazni deo posete Zlatiboru je šetnja do spomenika. Podignut je na mestu gde su nemački vojnici 29. novembra 1941. godine, tokom napada na Užičku republiku, zatečene ranjene i nenaoružane partizane gazili tenkovima i pucali na njih. Na tom je mestu sagrađena kosturnica u koju su smešteni njihovi posmrtni ostaci. Iznad kosturnice je 1967. godine podignut monumentalni obelisk, čiji su autori arhitekta Jovanka Jeftanovic i vajar Ana Bešlić. Na samom spomeniku, ispisani su stihovi Vaska Pope: “Ne dam ovo Sunce u očima, ne dam ovo hleba na dlanu.”.  Staza do spomenika je uređena i osvetljena i omiljeno je šetalište kako turista tako i meštana, dok na putu do spomenika, prolazite kroz vazdušnu banju, groz gustu borovu šumu, čiji miris opija sva čula.

Klima je još jedna od atraktivnosti Zlatibora, alpska je i subalpska sa karakterističnim obeležjima. Leta su prijatno topla sa svežim noćima, a zime dosta duge, relativnojake sa obiljem padavina. Mart je najsuvlji u godini, a najobilnije padavine su u maju i oktobru. Letnje padavine su ponekad praćene jakim pljuskovima i gradom, a često ih najavljuju duga i jaka grmljavina  i olujni vetrovi. Sneg pada od oktobra do maja, nekad sa kraćim, a nekad sa dužim prekidima i zadržava se na tlu u proseku 100 dana. I ako letnje temperature znaju da pređu 30 stepeni Celzjusa, podnošljive su zbog prisustva vetrova, koji se nad planinom ukrštaju u čuveni “ružu vetrova” koja sa produktima četinarskih iglica blagotvorno deluje na ljudski organizam. Vetrovi koji na Zlatibor dolaze sa jugozapada i severozapada su najbrži, a severoistočni najjači tokom cele godine i u svim godišnjim dobima snižavaju temperaturu vazduha. Jugozapadni i južni vetrovi javljaju se od jeseni do proleća i sa sobom nose toplije vazdušne struje. Zlatibor nema mnogo vetrovitih dana i zabeležen prosek od 56 godina u godini. Takozvani lokalnivetrovi duvaju u rano proleće, kasnu jesen, a preko leta u jutarnjim satima. U nekim predelima Zlatibora javljaju se vetrovi “noćnici” a njih stvaraju velike temperaturne razlike između dolina i planinskih vetrova.

Klimatski uslovi na Zlatiboru se manifestuju kao umereno brdsko-planinsko podneblje modificiranog subalpskog obeležja sa svojim poznatim karakteristikama, relativno toplim letima i ne preterano oštrim zimama. Ono što je posevno značajno i što Zlatibor izdvaja od drugih planinskih centara je izuzetno veliki broj časova sa sunčevim sjajem (insolacijom), prosečno blizu 2000 godišnje. Najveći broj sunčanih sati zabeležen je u julu (267 sati) i avgustu (260 sati), a najmanji u decembru (75 sati). Svi navedeni klimatski uslovi i obeležja ukazuju da postoje izuzetni uslovi za razvoj zdravstvenog i sportsko-rekreativnog turizma.

Ukoliko želite da uživate u izgledu zlatiborskog sela sa kraja XIX i početka XX veka, obavezno posetite muzej pod otvorenim nebom “Staro selo” Sirogojno. Pet kilometara pre Sirogojna je Stopića pećina, najvredniji speleološki objekat ovog kraja. Pored pećine protiče reka Prištavica koja kod samog prelepog ulaza pravi jaku buku poput vodopada. Ulaz za odrasle je 200, a  za decu stariju od sedam godina 150 rsd. Za obilazak je potrebno pola sata.

Uživaćete u pogledu na kaskade kao I podzemni vodopad  na kraju Pećine koji je nazvan “Izvor života” . Bigrene kade su ono po čemu je ova pećina posebna. Njihova dubina ide do sedam metara, a boja je tamno zelena. Do samog vrha kada je moguće stići ukoliko imate adekvatnu obuću. POo legendi, u ovim kadama kupaju se vile… Kroz samu pećinu  teče Trnavski potok.

Iz Sirogojna, možete stići do prelepog Gostilja, zlatiborskog sela netaknute prirode. U ovom selu nalazi se Vodopad u Gostilju. 

Selo Gostilje nalazi se nadomak Zlatibora. Od Beograda je udaljeno oko 250 km, od Užica 30 km i oko 20 km od centra Zlatibora. Ukoliko se ide iz pravca Užica, treba pratiti put ka Sirogojnu, preko Bele Zemlje. Iz pravca Zlatibora se stiže na dva načina: putem pored novog kampa na Tić-polju, pa preko Rudina prateći putokaze. Nešto duži put je kroz Ljubiš, putem ka Novoj Varoši, na Vodicama (14-i kilometar posle Zlatibora) skrene se desno i prati putokaz za selo Ljubiš. Put vodi ispod nadvožnjaka, pa kroz prelep tipičan zlatiborski predeo do 12 km udaljenog centra sela. Tu se skrene levo ka Gostilju, putokazi sa kilometražom postoje sve do samog skretanja za vodopad. Na ovom putu može da se poseti i rodna kuća Dimitrija Tucovića.

Vodopad se nalazi na Gostiljskom potoku (poznatom i pod imenom Vrelo), na padinama Čikote i Borkovca, na 850 metara nadmorske visine. Visok je 20 metara, bogat vodom i u sušnom periodu, pa predstavlja atrakciju i tokom letnjih meseci. Nizvodno od glavnog vodopada, potok pravi još par slapova na svom spustu u stotinak metara udaljenu reku Katušnicu. Put niz padinu koja prati čitav tok potoka je lepo uređen sa dva mostića, i iako strm prohodan. Spoj vode, kraškog kamena, starog drveća i drvenih mostića predstavlja celinu primamljivu za turiste. U toplim letnjim mesecima ovde je temperatura i po nekoliko stepeni niža, pa je boravak na vodopadu prijatan. Sam potok je poznat po velikom hidropotencijalu, pa je na njemu bilo desetak vodenica, čak i jedna mini-hidrocentrala. Snadbevala je električnom energijom Gostilje polovinom prošlog veka. Vodopad u Gostilju, počeo je tek u poslednjoj deceniji prošlog veka privlačiti veći broj posetilaca. Promociji ovog vodopada kao turističke atrakcije doprinelo je i formiranje Turističkog udruženja Gostilje.

Mokra Gora se nalazi na granici između Tare i Zlatibora i na granici Republike Srbije i Bosne i Hercegovine. Za nju je karakteristična veoma velika visinska razlika između najniže (nadmorska visina ~ 460m) i najviše kote (vrh planine Tare-Zborište, nadmorske visine 1544m). Mokra Gora zauzima površinu od približno 55 km².  Ovde se održava manifestacija Zavičajni dani Mokre Gore.

Ono što je počelo kao privatna inicijativa grupe entuzijazista okupljenih oko udruženja “Šarganska osmica”, pretvorilo se u projekt koji je udahnuo novi život Mokroj Gori. Mokra Gora je postala poznata turistička destinacija. Do 1974. godine kroz Mokru Goru je prolazila stara pruga uskog koloseka Beograd-Sarajevo. Udruženje Šarganska osmica pokrenulo je ideju o obnovi nekada popularne Šarganske osmice, jedinstvene trase železnice uskog koloseka (760 mm), koja gledana iz vazduha ima oblik broja osam. Obnovljenim delom pruge od železničke stanice u Mokroj Gori do obližnje stanice u Šargan-Vitasima danas saobraća turistička atrakcija, stari parni voz „Ćira“.

U Mokroj Gori se nalazi nekoliko desetina mineralnih izvora. Zbog činjenice da Mokra Gora leži na jednom od najvećih nalazišta niklom bogate železne rude u Evropi, većina izvora ima izrazito visok sadržaj rastvorenih jona. Nekoliko poznatijih izvora su lekoviti, ali jedan deo izvora je toksičan (otrovan). Najpoznatiji među lekovitim izvorima u Mokroj Gori nosi naziv “Bela voda”.

Srpski filmski reditelj Emir Kusturica  je kod Mokre Gore, na brdu Mećavniku, napravio etno selo “Drvengrad”.

Brdo Mećavnik se nalazi na ušću Podstijenskog potoka u Kamešinu. Uzdiže se oko 110 metara iznad dna mokrogorske kotline, odnosno 680 m.n.v. Izgrađeno je od srednjokrednih, slojevitih i peskovito-laporovitih krečnjaka i laporaca. Mećavnik nadvisujeselo Mokru Goru i visinski je na istom nivou sa železničkom stanicom Jatare kroz koju prolazi pruga uskog koloseka „Šarganska osmica”. Na Mećavniku se nalazi Drvengrad, etno-selo u gradskom obličju i strukturi. U obliku je pravougaonika čija duža (glavna) osa na jednom kraju ima ulaznu kapiju, odakle polazi glavna ulica i prostire se do drugog gde se nalazi mala drvena pravoslavnacrkva sa drvenim zvonikom. Crkva je građena po ugledu na ruske crkve brvnare i posvećena je Svetom Savi. U centralnom delu sela je trg popločan drvenom kockom i sečenim drvenim pragovima i opkoljen brvnarama. Brvnare su autentične i prenete, neke iz tih krajeva, a neke iz Republike Srpske, u vidu skeleta i postavljene na kamene temelje. U svakoj od njih nalaze se sadržaji karakteristični za grad:

  • Crkva brvnara posvećena Svetom Savi
  • hotel Mećavnik
  • galerija slika Macola
  • biblioteka
  • bioskop Andergraund (smešten pod zemljom)
  • poslastičarnica Anica, sa domaćim kolačima i prirodnim sokovima
  • nacionalni restoran Lotika
  • prodavnica narodne radinosti toga kraja

Ulice u selu su dobile imena po poznatim ličnostima kulture i nauke.

Stručni žiri briselske Fondacije za arhitekturu Filip Rotije je ovo Kusturičino graditeljstvo proglasio najboljim arhitektonskim ostvarenjem u protekle tri godine u Evropi.

Emir Kusturica objašnjava Drvengrad rečima: „Izmislio sam grad koji izgleda kao da se u njemu uvek živelo. A nije nikad.

Drvengrad je dobio status grad-hotel (kao Sveti Stefan u Crnoj Gori) sa četiri zvezdice, a na udaljenosti od 8 kilometara izgrađen je planinski centar Iver. Iako je selo malo, Kusturica je uredio i označio ulice. Glavna ulica nosi naziv Ive Andrića, a pored toga postoje ulice Ernesta Če Gevare, Dijega Maradone, Miodraga Petkovića Čkalje, Felinija i Bergmana. Jedna ulica nosi i ime srpskog tenisera Novaka Đokovića. Krajem juna se ovde organizuju „Zavičajni dani“, a prvi “Kustendorf film festival” je održan početkom 2008. u Drvengradu.

Pogledajte kompletnu ponudu smeštaja na Zlatiboru na: Zlatibor smestaj
Pogledajte kompletnu ponudu izleta na Zlatiboru na: Zlatibor izleti 
Nova godina Zlatibor 2020

Leave a Reply

Your email address will not be published.